Iako je imala stopu rasta, evropska industrija reciklaže plastike suočava se sa najtežom krizom u poslednjoj deceniji
Prema podacima Plastics Recyclers Europe (PRE), do kraja 2025. godine očekuje se gubitak gotovo milion tona kapaciteta za reciklažu u Evropi, što označava kritičan pad u razvoju cirkularne ekonomije. Tokom ove godine recikleri u Holandiji, Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji zatvorili su ili smanjili kapacitete svojih postrojenja dok su recikleri i u drugim EU članicama i van nje takođe zabrinuti za svoje poslovanje.
S&P Global navodi da su neka postrojenja zatvorena: u Holandiji, u UK (npr. kompanije poput Biffa su zatvorile pogon u Sunderlandu) zbog “izazovnih uslova za reciklažu HDPE-a i PP-a”. Takođe, spominju da su postrojenja kompanija poput Veolie zatvorena u Nemačkoj, sa kapacitetom ~70.000 tona/god.
Prognoze ukazuju na nulti neto rast reciklaže u 2025. godini, nakon više godina stalnog rasta
Prema evropskom udruženju reciklera plastike Plastics Recyclers Europe (PRE), glavni uzroci ovog talasa zatvaranja su porast uvoza jeftinog recikliranog materijala izvan EU, pad potražnje za evropskim reciklatom, kao i ekonomski i regulatorni pritisci koji dodatno otežavaju poslovanje.
Imajući u vidu probleme u funkcionisanju evropske reciklažne industrije, početkom septembra 2025. godine udruženja Plastics Recyclers Europe i EuRIC (European Recycling Industries’ Confederation) podržani od strane nacionalnih udruženja poput italijanskog ASSORIMAP-a, uputili su zvanično pismo Evropskoj komisiji zahtevajući od EU institucija uvođenje mera podrške.
Jeftin uvoz potiskuje domaću proizvodnju
Tržište reciklirane plastike postalo je globalno, te tako evropski proizvođači dobijaju konkurente iz Azije i Bliskog istoka. Materijali često dolaze po znatno nižim cenama i sa spornim kvalitetom, jer zemlje izvoznice imaju manje stroge ekološke standarde i jeftiniju energiju, dok EU recikleri podležu sve strožim regulativama.
Kako navodi Plastics Recyclers Europe, evropski recikleri se nalaze u paradoksalnoj situaciji: iako EU snažno promoviše upotrebu reciklata, tržište preferira jeftiniji uvozni materijal, a ne onaj proizveden u skladu sa evropskim propisima i standardima kvaliteta.
Energetski troškovi i birokratija guše sektor
Reciklažni pogoni pogođeni su i rastom cena električne energije i rada, što direktno utiče na isplativost obrade plastičnog otpada. Procesi poput pranja, sušenja i granulacije zahtevaju visoku potrošnju energije, a bez državnih olakšica mnogi pogoni jednostavno više ne mogu da opstanu.
Uz to, recikleri ukazuju na prekomernu administraciju i komplikovane procedure za licenciranje, sertifikaciju i izveštavanje. „Evropa se guši u papirima dok se fabrike gase“, navode iz udruženja industrije reciklaže.
Posledice za industriju ambalaže
Zatvaranje reciklažnih centara ima dalekosežne posledice. Ugrožava se snabdevanje tržišta kvalitetnim reciklatom, čime se otežava primena pravila o minimalnim udelima recikliranih materijala u ambalaži.
Ukoliko se trend nastavi, upozoravaju iz sektora, moglo bi doći do „step-back“ efekta — vraćanja industrije ambalaže na veću upotrebu primarne (nove) plastike, što bi potkopalo ciljeve Evropskog zelenog plana.
Pozivi na hitnu akciju
Plastics Recyclers Europe i nacionalna udruženja zahtevaju od EU institucija uvođenje mera podrške: privremene energetske olakšice, mehanizme za ograničavanje damping uvoza i jasnije obaveze korišćenja evropskog reciklata u proizvodima i ambalaži.
U protivnom, upozoravaju, Evropa bi mogla izgubiti ključnu kariku u lancu cirkularne ekonomije — domaću infrastrukturu za reciklažu.
Srbija: Neophodno je osnaživanje domaćih reciklažnih centara
Prema saopštenju dostavljenom Ambipak magazinu, Srpska asocijacija reciklera ambalažnog otpada sa zabrinutošću prati dešavanja na Evropskom tržištu, “jer je domaća industrija reciklaže neraskidivo povezana sa industrijom u Evropskoj uniji.“
U Asocijaciji smatraju “da, ako se trenutni trendovi nastave, postoji ozbiljna opasnost da se i u Srbiji zatvore brojna postrojenja, što bi dovelo do gubitka radnih mesta i povećanja količina plastike koja bi završila, u najboljem slučaju, na deponijama a uglavnom u prirodi.“
Oni pozivaju domaće nadležne institucije da podrže reciklažnu industriju Srbije kroz, pre svega „dijalog i saradnju ka ciljevima: pojednostavljenje procedura, uvođenje obavezne upotrebe reciklirane plastike u ambalaži i drugim proizvodima, unapređenje sistema odgovornosti proizvođača, bolje selekcije otpada u domaćinstvima i uvođenje depozitnog sistema.“
S obzirom na izvozno orijentisanu domaću privredu, proizvođači ambalaže iz Srbije, ukazuju na potrebu usklađivanja sa evropskim regulativama i osnaživanje domaćih reciklažnih centara.
Vladimir Žugić, generalni direktor kompanije Greiner i JP Packaging, ispred Alijanse za cirkularna pakovanja, smatra da „ambalaža, njena reciklaža i ponovno korišćenje recikliranih materijala nije pitanje dobre volje, već uslov za očuvanje životne sredine i za izgradnju stabilne cirkularne ekonomije.“
On takođe smatra da „evolucija relevantnih regulativa EU ukazuje da zemlje koje ne prilagode svoje sisteme i privredu gube konkurentnost na evropskom tržistu.“
„U tom smislu, verujem da naša država ima veliki potencijal, ali je neophodno da napravi iskorak i mapu puta ka usklađivanju sa PPWR regulativom i da omogući industriji jasan okvir i strategiju – od unapređenja Zakona o ambalažnom otpadu, preko sistema proširene odgovornosti proizvođača, sistematizacije primarne selekcije otpada, uvođenja depozitnog sistema i naravno osnaživanje reciklaznih centara. Ključ je u tome da stvorimo sistem i uvedemo mehanizme gde otpad postaje vredan resurs, i da svaki akter u životnom ciklusu proizvoda ima jasnu ulogu u cirkularnoj ekonomiji.“
Vladimir Žugić takođe ističe da „aktivnosti ka usklađivanju sa EU regulativama na svim nivoima, od države, industrije, pa do nas kao krajnjih potrošača, direktno su povezane sa opstankom i razvojem srpske privrede u narednim godinama.”