Novom Uredbom o pošiljkama otpada (Regulation (EU) 2024/1157), Evropska unija šalje jasnu poruku da otpad mora biti obrađen tamo gde nastaje, uz strogu kontrolu i održive standarde
Evropska unija je uvela istorijski stroge mere za kontrolu i zabranu izvoza plastičnog otpada, sa ciljem da spreči ekološku štetu i preuzme punu odgovornost za sopstveni otpad. Od novembra 2026. biće potpuno zabranjen izvoz plastičnog otpada u zemlje van OECD-a, dok će za OECD članice važiti stroga pravila i monitoring.
Regulation (EU) 2024/1157 of the European Parliament and of the Council on shipments of waste je nova Uredba o pošiljkama otpada, usvojena 11. aprila 2024. godine, koja zamenjuje prethodnu regulativu i uvodi stroge mere za izvoz plastičnog otpada, digitalizaciju procesa i jače kontrole nad tokovima otpada.
Stroga kontrola i održivi standardi upravljanja otpadom
Izvoz otpada iz EU u zemlje van Unije porastao je za 72% od 2004. godine, a samo u 2023. izvezeno je 35 miliona tona, od čega 49% ide u zemlje van OECD-a.
Nova Uredba EU o pošiljkama otpada (Regulation (EU) 2024/1157) predstavlja prekretnicu u globalnoj borbi protiv zagađenja plastikom. EU šalje jasnu poruku da otpad mora biti obrađen tamo gde nastaje, uz strogu kontrolu i održive standarde. Nema više prebacivanja problema na zemlje koje nemaju kapacitete da ga reše.
Ova Uredba deo je šire strategije za cirkularnu ekonomiju i smanjenje zagađenja plastikom. Regulativa se odnosi na sve vrste otpada, ali plastika zauzima posebno mesto zbog direktnog uticaja na industriju ambalaže.
Za industriju ambalaže u regionu, non- EU i non-OECD zemlje, u koje potpada i Srbija, ovo je signal da se ubrza razvoj lokalnih rešenja za reciklažu i cirkularnu ekonomiju, dok je ista poruka i proizvođačima i generatorima otpada u zemljama članicama EU.
Glavne odredbe
- 21. maj 2026. – svi izvozi plastičnog otpada podležu proceduri prethodne notifikacije i saglasnosti.
- 21. novembar 2026. – potpuna zabrana izvoza plastičnog otpada u zemlje van OECD-a (najmanje do maja 2029.).
- 21. maj 2027. – obavezni nezavisni auditi u postrojenjima koja primaju otpad.
- OECD zemlje – EU prati da li se otpad obrađuje održivo; u suprotnom, izvoz može biti suspendovan.
- DIWASS platforma – sve prekogranične pošiljke otpada biće praćene digitalno.
- Kazne – ilegalna trgovina otpadom biće strogo sankcionisana, uz visoke novčane i zatvorske kazne prema zakonima država članica pa čak potencijalno i sa 10. godina zatvora
Implikacije za industriju ambalaže, brže ka DRS-u?
Za proizvođače i korisnike ambalaže ovo znači kraj oslanjanja na izvoz otpada kao rešenje. Reciklaža mora biti organizovana unutar EU ili u OECD zemljama sa dokazanim kapacitetima. Transparentnost i auditi postaju obavezni deo poslovanja. Za region, uključujući Srbiju, ovo je signal da se ubrza razvoj domaćih kapaciteta za reciklažu i cirkularnu ekonomiju.
Da li je Srbija, koja nema zatvoren krug reciklaže ambalažne plastike, a po tvrdnjama reciklažne industrije, ima dovoljno kapaciteta, ali nema šta da reciklira, konačno dovedena u situaciju da ubrza uvođenje sistema za povrat ambalaže? Ili će do nas pristizati non-EU otpad dok ćemo se zatrpavati i domaćim?
PROČITAJTE JOŠ: Srbija pred novim pravilima igre: Ambalaža više nije izbor – već uslov za dugoročnu konkurentnost
Podsetimo, depozitni sistem za povrat ambalaže do sada je uvela 21 evropska zemlja, iz našeg okruženja to su učinile Rumunija, Mađarska i Hrvatska. Zanimljivo je napomenuti da među ovim zemljama još uvek nema Francuske, Španije, Italije, dok Nemačka prednjači u organizaciji te pokreće čak i depozitni sistem za kozmetičku ambalažu.