Pročitali smo program Studentske liste „Studenti pobeđuju“ posvećen zaštiti životne sredine i među temama koje smo izdvojili za naše čitaoce iz ambalažne i pratećih industrija jeste deo programa posvećen upravljanju otpadom, razvoju reciklaže, institucionalnoj odgovornosti i finansiranju sistema.
Program, objavljen na zvaničnom portalu, polazi od ocene da je stanje životne sredine u Srbiji među najlošijima u Evropi, ukazujući na probleme zagađenja vazduha i voda, neuređenih deponija, neadekvatnog upravljanja otpadom i nedovoljne zaštite prirodnih resursa. Kao osnovu za promene navodi odgovornost institucija, usklađivanje propisa sa evropskim standardima, transparentnost podataka, efikasniji nadzor i dosledno kažnjavanje prekršaja.
U nastavku izdvajamo najvažnije predloge iz programa koji se odnose na upravljanje otpadom i pitanja od značaja za ambalažnu industriju.
Upravljanje otpadom: od deponovanja do reciklaže
Kada je reč o upravljanju otpadom, program predviđa zatvaranje i sanaciju najkritičnijih nesanitarnih i divljih deponija, završetak započetih i izgradnju novih regionalnih centara za upravljanje otpadom, kao i unapređenje sistema prikupljanja i tretmana komunalnog otpada.
„Oko 60% komunalnog otpada završava na 127 nesanitarnih i preko 3.000 divljih deponija. Zatvaramo i saniramo najkritičnije, a od 26 planiranih centara završavamo započete i pokrećemo naredne po prioritetu.“, stoji u Programu.
Posebno se izdvaja razvoj reciklaže (trenutno se reciklira oko 5% komunalnog otpada), uz predlog postepenog uvođenja depozitnog sistema za ambalažu i uspostavljanja nacionalnog programa reciklaže. Program ukazuje i na potrebu unapređenja upravljanja industrijskim, rudarskim i građevinskim otpadom, kao i efikasnije kontrole njegovog kretanja i izvoza.
„Uvodimo zabranu uvoza opasnog otpada bez izuzetka i uvodimo digitalnu kontrolu tranzita i izvoza.“
Stručne institucije, odgovornost i finansiranje
Za sprovođenje predloženih mera program ističe potrebu za jačanjem i profesionalizacijom institucija nadležnih za zaštitu životne sredine, unapređenjem inspekcijskog nadzora i doslednom primenom načela „zagađivač odgovara i plaća” i „korisnik odgovara i plaća”.
Među predlozima je i ponovno uspostavljanje samostalnog Fonda za zaštitu životne sredine, uz transparentno i namensko korišćenje sredstava prikupljenih od ekoloških taksi, naknada i kazni.
Program predviđa i primenu Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, uz pooštravanje postojećih kazni, posebno za dela kojima se ugrožava zdravlje ljudi. Takođe, predviđeno je usklađivanje sektorskih propisa, uključujući Zakon o planiranju i izgradnji, sa zakonima iz oblasti zaštite životne sredine. Posebno se izdvaja najava ponovne izrade pojedinih strateških i planskih dokumenata, među kojima su Strategija upravljanja mineralnim resursima do 2040. godine i Prostorni plan Republike Srbije, uz ažuriranje podataka i uključivanje stručne i šire javnosti.
Obrazovanje i učešće javnosti
Program predviđa sistemsko uvođenje ekološkog obrazovanja na svim nivoima formalnog obrazovanja, od predškolskog do univerzitetskog. Ističe se i potreba za većim učešćem građana i lokalnih zajednica u planiranju i donošenju odluka koje se odnose na zaštitu životne sredine, kao i za razvojem naučno-informativnih sadržaja i suzbijanjem dezinformacija.
Navedene mere za sada predstavljaju programske predloge Studentske liste, a način na koji će se ovi predlozi u budućnoti realizovati biće značajan pokazatelj pravca razvoja upravljanja otpadom, reciklažne infrastrukture i cirkularne ekonomije u Srbiji i zaštite životne sredine.
Za privredu, a posebno za ambalažnu industriju, važno je da se najavljeni ciljevi pretoče u konkretne propise, funkcionalnu infrastrukturu, održive finansijske mehanizme i jasno definisane obaveze svih učesnika u sistemu.
Izvor: Program zaštite životne sredine – Studenti pobeđuju