Pilot-projekat „Podrška uvođenju depozitnog sistema u Srbiji“, uz slogan „Dobro se vraća“, treba da pokaže kako bi budući sistem povrata ambalaže mogao da funkcioniše u praksi i kakvu ulogu u njemu ima industrija pića i ambalaže. Projekat se realizuje u okviru programa razvojnog partnerstva sa privatnim sektorom (develoPPP) nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi ga Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u saradnji sa kompanijama Ball Pakovanja Evropa, TOMRA i Solagro Smart Recycling uz podršku međunarodnog programa Svaka limenka se računa.
Depozitni sistem za povrat ambalaže zainteresovano se očekuje u Srbiji od strane privrede ali i građana koji su upoznati sa modelom ovog sistema. Za građane to znači jednostavniji način da vrate iskorišćene boce i limenke. Za privredu, međutim, to znači mnogo više: novu logistiku, nove finansijske tokove, bolju kontrolu ambalažnog otpada, dostupniji reciklat i prilagođavanje pravilima koja će oblikovati tržište u godinama pred nama.
Govoreći o industriji, pored ambalažne i reciklažne, depozitni sistem je direktno povezan sa industrijom pića u skladu sa principom produžene odgovornosti proizvođača (EPR), kao korisnicima ambalaže i sektorom koji ambalažu stavlja na tržište. Zato je ovaj pilot-projekat važan kao prva velika provera budućeg sistema u realnim uslovima.
Generalna proba budućeg DRS-a
Umesto da industrija pića, na koju se direktno odražava depozitni sistem upravljanja ambalažom koju stavlja na tržište i za koju je odgovorna, čeka trenutak kada će ovaj sistem postati obavezan u Srbiji, pilot-projekat joj daje mogućnost da ga upozna na vreme. Testiranje se sprovodi kontrolisano, u ograničenom obimu, ali sa svim ključnim elementima koje će budući depozitni sistem, kada jednom bude uveden i u Srbiji, morati da ima: prodajnim mestima, potrošačima, uređajima za povrat ambalaže, IT podrškom, logistikom i praćenjem tokova materijala, finansija i podataka.
To je prilika da se u praksi vidi šta funkcioniše, gde nastaju zastoji i kako se različiti učesnici u sistemu povezuju, od proizvođača i trgovaca, do lokalnih samouprava i krajnjih korisnika.
Pilot-projekat će dati realnu sliku procesa pre nego što sam depozitni sistem postane zvanično uveden u Srbiji
Zašto je depozitni sistem povrata ambalaže važan za proizvođače pića?
Depozitni sistem upravljanja iskorišćenom ambalažom od pića nije samo ekološki mehanizam. On direktno utiče na poslovanje kompanija. Kroz pilot-projekat se mogu proveriti pitanja koja će sutra biti ključna za ceo sektor industrije pića:
- visina depozita, operativni model i tokovi po jedinici ambalaže;
- gde nastaju troškovi i kako ih optimizovati;
- kako obezbediti stabilniji pristup recikliranom materijalu;
- kako organizovati povrat ambalaže kroz različite prodajne kanale;
- kako pratiti svaku vraćenu bocu ili limenku;
- kakva je uloga maloprodaje u sistemu;
- usklađenost sa zakonodavstvom Srbije, EU legislativom i propisanim ciljevima za reciklažu.
Za proizvođače pića je posebno važno to što pilot ne donosi samo teorijske zaključke, već podatke iz prakse, a upravo ti podaci mogu pomoći da budući depozitni sistem bude realan, efikasan i finansijski održiv. Šta više, upotpuniće dosadašnje pripreme proizvođača pića za očekivano uvođenje DRS-a.
PROČITAJTE JOŠ: Maloprodajni objekti u srcu depozitnog sistema – poziv za uključenje u pilot-projekat
Test za velika i mala prodajna mesta
Jedan od najvećih izazova implementacije biće uključivanje kanala koji su teži za sakupljanje: malih prodavnica, kioska, benzinskih stanica, ruralnih sredina i događaja na kojima nastaje mnogo ambalažnog otpada. Zato pilot testira različite modele povrata — od automata za ambalažu do ručnih POS skenera koji omogućavaju fleksibilnije, mobilno sakupljanje primenjivo na različitima događajima.
Cilj je da se proveri da li sistem može da funkcioniše ne samo u velikim marketima i gradovima, već i tamo gde je logistika zahtevnija.
Svaki komad ambalaže biće evidentiran – IT sistem kao kičma celog modela
Da bi DRS bio pouzdan, svaka vraćena ambalaža mora da bude prepoznata, evidentirana i povezana sa podacima o proizvodu, mestu povrata i daljem kretanju materijala. Zato je IT podrška jedan od ključnih delova pilota. Kroz projekat se testiraju softverska rešenja, baza EAN kodova, protok podataka i mehanizmi koji sprečavaju zloupotrebe.
Pročitajte još: Dobro se vraća: Poziv zajednici na saradnju i reciklažu
Više reciklaže, manje rizika
Veći povrat ambalaže znači manje otpada u prirodi i veći ulazak materijala u kontrolisane reciklažne tokove. Za industriju hrane i pića to je sve važnije, jer raste potreba za kvalitetnim reciklatom i sigurnijim lancem snabdevanja.
Istovremeno, učešće u pilotu kompanijama donosi i merljive rezultate za ESG izveštavanje: koliko je ambalaže prikupljeno, koliko je materijala usmereno ka reciklaži i kakav je doprinos smanjenju emisija i učešće u zelenoj tranziciji.
Pilot-projekat koji je uveliko u pripremi, daće realnu sliku procesa pre nego što sam depozitni sistem postane zvanično uveden u Srbiji. To je zaista izuzetna prilika da se kroz realan model spozna kako on funkcioniše i kako se u njemu pozicioniraju svi akteri, kao i koji su njegovi krajnji efekti.
Tekst je objavljen u sklopu projekta „Podrška uvođenju depozitnog sistema u Srbiji” koji se realizuje u okviru programa razvojnog partnerstva sa privatnim sektorom (develoPPP) nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi ga Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u saradnji sa kompanijama Ball Pakovanja Evropa, TOMRA i Solagro Smart Recycling uz podršku međunarodnog programa Svaka limenka se računa.
Foto: GIZ/Miodrag Bogdanović